Čuveni fizičar objasnio šta se dešava kada čovek umre: "Sve to postoji dok 'mašina' radi"
Britanski profesor fizike Brajan Koks ponovo je izazvao pažnju javnosti svojim razmišljanjem o tome šta se dešava kada čovek umre. Iako se često bavi složenim pitanjima iz astrofizike i kosmologije, ovoga puta dotakao se teme koja uvek budi znatiželju – granice između života i smrti.
Naučni pogled na "ono posle"
Koks o ovoj temi nije govorio prvi put. Još u razgovoru s Džoom Roganom u njegovom poznatom podkastu, fizičar je objašnjavao četiri fundamentalne sile u prirodi – gravitaciju, jaku i slabu nuklearnu silu i elektromagnetizam – napominjući da nauka još uvek nije otkrila postojanje pete sile.
U galeriji pogledajte fotografije Brajana Koksa:
- Ako želite da tvrdite da postoji još nešto što snažno utiče na materiju, rekao bih da je to isključeno. Ili je toliko suptilno da bi bilo gotovo nemoguće osmisliti teoriju o nekoj "supstanci" u našim telima, a da je pritom nismo otkrili kroz postojeće eksperimente, rekao je tada Koks.
Poznat po tome što otvoreno govori o naučnim kontroverzama, Koks se ranije osvrtao i na tvrdnje da bi nebesko telo 3I/ATLAS moglo biti vanzemaljski brod, što je kategorično odbacio, pozivajući se na proverene izvore. Takođe je oštar kritičar teorije o ravnoj Zemlji, o čemu često komentariše na društvenim mrežama.
"Šta se dešava kada umremo?"
Gostujući u podkastu "Happy Place" koji vodi Fern Kotn, Koks je ponudio svoje najnovije razmišljanje o smrti i energiji. Kada ga je voditeljka upitala: - Šta se dešava kada umremo, gde odlazi naša energija?, on je odgovorio jednostavno: - Šta je zapravo život? Odgovor je da to još uvek ne znamo.
Od Šredingera do savremene genetike
Koks je podsetio da je fizičar Ervin Šredinger još 1944. godine u knjizi "What Is Life? The Physical Aspect of the Living Cell" predvideo postojanje DNK, mnogo pre nego što je otkrivena. Njegov savremenik, genetičar Pol Njurs, koji danas vodi Institut Frensis Krik u Londonu, nedavno je napisao delo istog naziva – ali, kako Koks ističe, ni ono ne donosi konačan odgovor na pitanje suštine života.
Ipak, kaže, neke stvari su jasne: - Postoji energija i tok energije. Mi zapravo sagorevamo hranu u prisustvu kiseonika, i kad to prestane, mi umiremo. Kao i parna mašina, i mi funkcionišemo zahvaljujući energiji. Osim toga, postoji i komponenta informacija – naš organizam stalno obrađuje podatke. Dakle, život je kombinacija energije i informacija.
"Mi smo kao mašina koja se jednom zaustavi"
Fizičar je zatim upotrebio analogiju koja je privukla pažnju publike:
- Mi smo, u suštini, kao računarski uređaj. Poštujemo osnovne fizičke zakone – mora postojati izvor energije, mora postojati struktura koja funkcioniše, i sve dok to postoji, "mašina" radi. Kad prestane, kao vaš iPhone kad mu se izvadi baterija, prestaje i proces informacija.
Iako se, kako je dodao, elektronski uređaj može ponovo "napuniti", život ne funkcioniše na taj način.
- Život se odvija po zakonima fizike i zato je deo fizičkog svemira, objasnio je Koks.
Granica svesti i fizičkih zakona
Zaključujući razgovor, Koks je naglasio da ne postoji naučni dokaz koji bi podržao ideju da svest opstaje nakon smrti tela.
- Ne postoji zamisliv mehanizam kojim bi naše svesno iskustvo moglo da se nastavi kad mašina stane, rekao je, dodajući da je i sama činjenica da smo svesni "izvanredno čudo fizike".
Pogledajte video: Hasan Dudić doživeo kliničku smrt